Prvo, da se predstavim. Dolazim iz Novog Sada i ovde sam do 29og ujutru na nekom kursu. Clan sam novosadskog lug-a (podpredsednik, sam da ne lazem). Voleo bih upoznati, ako je moguce, saborce linux-ashe. Da li ce biti nekakvog okupljanja u skorije vreme ili barem nekog ispijanja piva/soka/caja? Kako sam prvi put u Zagrebu u zivotu, bio bih zahvalan na detaljnim uputstvima kako doci do mesta sastanka, ako sastanka bude, ili da me neko pokupi ispred hotela Jadran, gde sam odseo. Pozdrav i, nadam se, vidimo se! :o)

ako si koji puta i u Osijeku slobodno se javi na info@linux-osijek.org

Ja sam nažalost taj vikend van Zagreba, ali mislim da će dio ekipe biti tu.

Štoviše, meka, mogli bi te iskoristit i da kažeš par riječi o NS open source sceni u kameru :)

Da ne komplikujemo. Svaki dan posle 17h sam slobodan, ali ne bas pri mozgu (imam kurs od 9-16 tako da sam posle toga poprilicno ispranog mozga), tako da ne bi bilo lose mozda, ako je radni dan u pitanju, neko kasnije vreme. Sutra je jedini izuzetak, na kursu sam do 14h. Za vikend sam slobodan, jedino moram do Rudeske, posle sam slobodan. Moj mob je +381 60 6 280 281. Molim vas, saljjite SMS. Ovaj roming me ubija ekonomski. Sto se tice kamere, nije problem, taman danas treba da se brijem. :o) Nek mi neko javi do 14h privatnom porukom ili SMS-om posle toga (nemam racunar) koji su planovi. Cujemo se, narode.

Mozes se zaputiti u net klub MAMA (Preradoviceva 15, par minuta od Jelacicevog trga), pogotovo subotom kad je razmjenavjestina (http://www.razmjenavjestina.org) na kojoj ces naci linuxase, programere, hakere, haktiviste i neupucene. Mozes se dogovoriti sa razmjenjivacima da te netko doceka, odvede... na Freenode mrezi, kanal #razmjenavjestina

E mene treba ubiti. Jedno sat vremena sam trazio kartu Zagreba (ako vam iko trazi nesto slicno, posaljite ga na benzinsku pumpu). Posle sam pola sata trazio barem neku tablu na kojoj pise u kojoj sam ulici. Ah, srece moje kad sam je nasao. Uputio se u pravom smeru, kako mi se cinilo, i posle nekog vremena, skontam da idem u suprotnom smeru. Tuge moje, moram da se vracam. Pola sata jos tabanam nazad (htedoh da prosetam jer ovih dana apsolutno nista ne radim, pa jedno 2h setnje bi taman lepo leglo). Posle jos pola sata skontam da ja nepogresivo idem do hotela ovim smerom, te da sam, ustvari, bio na pravom putu ranije. Posto sam posle jedno 2, 2 ipo sata poprilicno odlepio od hladnoce i vetra koji mi je sibao po nezasticenim usima, rekoh, ok, idem do hotela da jedem, pa onda znam, napokon, kuda cu. Kakva greska. Kako sam usao u toplo i jeo, zaspao sam ko polarni medved i zasrao sebi jos neke planove. U buduce cu koristiti teleport, nema mi druge. :o)

Osim benzinskih pumpi, dosta kioska ima kartu grada, pogotovo oni oko željezničkog i autobusnog kolodvora te na Jelačićevom trgu.

Veruj mi da sam obisao sve kioske uz put, a posebno one oko autobuske (prosao sam pored nje, pa mi je logika bila - ako ovde nema, nema nigde).

Eto vaspitanosti moje, nisam ni javio utiske. Novembar je još uvek veoma živahan u mom sećanju, pa evo kako je to bilo. Kost se javio, našli se (posle dosta zbunjenosti sa moje strane, jer drugar koji mi obično šalje poruke sa tuđeg telefona se zove Kosta), pokupili još neke ljude i ... tu lagano kreće magla. Pivo, maloletnice, palačinke, susjeda, bar sa ledom (u Novom Sadu, iskreno, prvi put čuo za to, kao i moja devojka koju smo to veče zvali) ... kamera? Da, beše i neka kamera, boga pitaj kako smo onako razvaljeni oko 2h ujutru ispali (kost, ajd leba ti ponesi taj snimak i ne pokazuj ga drugima). U 4h ujutru stižem u hotel, u 6h ujutru ustajem, doručak i paljba na autobus. Mamurluk ne popušta pred ulazak u bus, pa čvrsto stežem kesu u džepu. Ceo bus pizdi na mene što zadržavam sa prelaskom preko granice, jer sam morao da prijavim neke stvari zbog povraćaja poreza. Jedan carinik je, verujem, hteo i pucati u mene kad je video da se peške vraćam prema Hrvatskoj. Krećemo dalje, zvoni telefon ko mutav, javljaju mi svi za svirku uveče. Stižem kući i izlazimo, napijem se toliko da brljavim ko manijak i setim se da je dobro što takav nisam bio u gostima. U bog te, Hrvatska. Sad već tako daleka za mnom (kako i ne bi, ispralo je pivo sve što se desilo u zadnjih mesec dana). I onda shvatim pravu vrednost FLOSS pokreta: "Gde god kreneš, neke pijanice pod nazivom LUG će da te dočekaju i spraše toliko piva u tebe da ćeš misliti da si na Marsu". E sad imate blagi osećaj kakva osveta alkoholnog vrenja vas očekuje u subotu.